Playground produkcija, 2010.
trajanje: 5 x 30 min
Informativno–dokumentarni serijal “Podunavlje: Fast forward»” u deset polusatnih epizoda istražuje najznačajnije oblasti koje obuhvata Dunavska strategija. Kako bismo odgovorili na navedena pitanja, tv ekipa Playground produkcije obišla je najznačajnije gradove i regije na Dunavu, od izvora ove reke u pokrajini Baden Vitemberg do obala Crnog mora. Na tom putu
razgovarali smo sa brojnim političarima, ekonomistima, kapetanima, ekolozima, turističkim operaterima, brodovlasnicima, istoričarima, umetnicima, naučnim radnicima, studentima…. Vođeni osnovnim načelima ove profesije naš cilj bio je da predstavimo ”sliku i ton” budućeg makroregiona. Dokumentarni materijal koji smo snimili svedoči o postojećim razlikama među
državama, regijama i gradovima na Dunavu ali isto tako govori i o značajnim zajedničkim inicijativama i konkretnim primerima saradnje.
Ovaj projekat finansirala je Evropska unija kroz program Medijski fond u okviru evropskih integracija, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji a realizuje BBC World Service Trust. Projekat se finansira iz sredstava IPA 2008.
Projekat su podržali Fond za otvoreno društvo Srbija i Pokrajinski sekretarijat za informacije APV.
Naš projektni pristup zasniva se na ideji da je od izuzetne važnosti da se kroz medijske sadržaje javnosti u Srbiji predstave ne samo taksativni podaci o npr. broju i ingerencijama evropskih regiona, već suština moderne regionalne i decentralizovane politike kroz predstavljanje konkretnih potencijala saradnje, od koje će direktne koristi imati građani i građanke u gradovima
i regijama duž Dunava.
Utisak autorskog tima jeste da u svih četrnaest podunavskih zemalja postoji velika zainteresovanost i spremnost na zajedničku saradnju. Očekivanja od te saradnje nisu mala i ona obuhvataju gotovo sve oblasti društva.
TV realizacija:
urednik: Dragan Gmizić
novinar-istraživač: Nataša Krstin
snimatelji: Silard Kovač, Saša Matijević
montažer: Čaba Polgar
organizator:Branislav Klašnja
asistenti produkcije: Vuk Vukmirović, Emil Holcer, Vukosava Nenadović
producentkinja: Sarita Matijević
Svaka emisija jeste celina za sebe i u prvom delu serijala, tokom decembra 2010. na RTV Vojvodina emitovano je pet epizoda.
EPIZODA 1: Zadaci i prednosti Dunavskog makroregiona
Evropska komisija je na sednici održanoj 8. decembra 2010. godine usvojila dokument pod nazivom Dunavska strategija. Usvajanje ovog dokumenta predstavlja značajan korak na putu ka formiranju trećeg evropskog makroregiona – Dunavske makroregije. Okvir formiranja makroregiona nalazi se u Lisabonskom sporazumu i principu subsidijarnosti EU. Po uzoru na već usvojene Baltičku i Mediteransku strategiju osnovni cilj ovog dokumenta jeste da kroz projekte regionalne i prekogranične saradnje maksimalno mobiliše i podstakne stanovnike Dunavskog makroregiona na korišćenje brojnih političkih, ekonomskih, saobraćajnih, turističkih ili energetskih potencijala. Za Srbiju, Dunavska strategija predstavlja dokument koji ”otvara” brojne perspektive. Šta je Dunavska strategija? Koje su oblasti kojima se bavi? Zašto je značajna? Zbog čega je važno da Srbija bude uključena u ovaj proces od samog početka?
SAGOVORNICI: Natali Frešelde, Koautor Dunavske strategije, Johanes Han, Komesar EU za regionalnu saradnju, Štefan File, Komesar EU za proširenje, Božidar Đelić, Potpredsednik Vlade Srbije, Šandor Egereši, Predsednik Skupštine Vojvodine, Boris Barjaktarević, Potpredsednik Vlade Vojvodine, Volfgang Rajnhart, Ministar za evropska pitanja pokrajine Baden Vitemberg, Oto Švec, Predsedavajući panevropskog transportnog koridora VII, Gabor Demski, Gradonačelnik Budimpešte 1990 – 2010., Vladimir Petronijević, Grupa 484, Srećko Nikolić, kapetan, Aleksandar Kiril Ivanov, Univerzitet Ruse, Bugarska, Klaus Rem, vlasnik prodavnice suvenira, Donauešingen, Nemačka.
EPIZODA 2: Koridor VII
Osnovu postojećeg plovnog puta između Roterdama (Severno more) i Konstance (Crno more) čini reka Dunav. Saobraćajni koridor koji povezuje severozapad sa jugoistokom Evrope smatra se jednim od najperspektivnijih saobraćajnica Evrope. Polazeći od činjenice da je prevoz robe brodovima najjeftiniji, najbezbedniji i ekološki najčistiji vid transporta, Dunavska strategija u svom
fokusu ima unapređenje plovidbe na Dunavu. Stručne ocene govore da je iskorištenost plovidbenih kapaciteta Dunava u Srbiji veoma mala kao i da pored prirodnih pogodnosti postoje i značajni problemi – tzv. ”crne” tačke koje usporavaju plovidbu.
Zašto je luka Konstanca na Crnom moru jedna od najperspektivnijih luka Evrope? Koje su prednosti rečnog transporta? Kako izgleda plovidbeni put kroz Srbiju i kada će postojeće ”crne” tačke na tom putu biti sanirane? U kojoj meri Dunavska strategija može pomoći kako bi se plovidba u Srbiji unapredila?
SAGOVORNICI: Andrea Nistor, Komercijalni menadžer luke Konstanca, Peter Suvorov, Potpredsednik Dunavske Komisije, Petar Margić, Ekspert za modernizaciju saobraćaja Dunavske Komisije, Dejan Radojičić, Katedra za brodogradnju, Mašinski fakultet Beograd, Oto Švec, Predsedavajući panevropskog saobraćajnog Koridora VII, Ronald Šrems, Kompanija Wiener Donauraum, Austrija, Žaneta Barjaktarević, Plovput, Beograd, Srećko Nikolić, Udruženje rečnih kapetana, Zoran Lombauer, kapetan, Pavle Galić, Zamenik ministra za saobraćaj i infrastrukturu Vlade Republike Srbije, Vlad Voinea, kapetan, Božidar Đelić, Potpredsednik Vlade Republike Srbije, Filip Mejstad, Predsednik Evropske investicione banke.
EPIZODA 3: Turizam na Dunavu
Iz godine u godinu sve više ljudi zainteresovano je da vidi i upozna Dunav. Podaci Dunavske turističke komisije pokazuju da milioni turista, iz svih delova sveta, obilaze gradove na Dunavu ali i prirodne lepote ove reke. Neke od podunavskih zemalja, poput Austrije, ubrajaju se u red zemalja sa najrazvijenijom turističkom ponudom. Velike potencijale Dunava ne prepoznaju samo
turistički operateri. Politički predstavnici podunavskih zemalja, regiona i gradova, ekonomisti, ekolozi, brodovlasnici i brojni eksperti tokom 2009. i 2010. godine učestvovali su u izradi Dunavske strategije. Razvoj turizma na Dunavu nalazi se među deklarisanim prioritetima ovog dokumenta. Zašto milioni turista svake godine posećuju obale Dunava? Gde je Dunav najlepši – ispod mostova evropskih prestonica ili u jedinstvenim parkovima prirode? Na koji način se Dunavska strategija bavi pitanjima turizma? Da li je Dunav najveća turistička šansa Srbije?
SAGOVORNICI: Vlad Voinea, kapetan turističkog broda Amačelo, Sju Obermoser, menadžer plovidbe broda Amačelo, Gerhard Skof, Predsednik Dunavske turističke komisije, Zoran Novaković, Privredna komora Srbije, Viorel Ardeleanu, Nacionalni koordinator Dunavske strategije, Republike Rumunije, Ljiljana Pavlova, zamenica ministra regionalnog razvoja Republike Bugarske, Zoran Pajkić, predsednik opštine Golubac, Iskra Maksimović, Predsednica Saveta za turizam opštine Golubac, Dejan Jovanović, Kajakaški savez Srbije, Učesnici Dunavske regate 2010.
EPIZODA 4: Prirodni fenomeni i ekološki problemi
Prirodni resursi kao što su plodna zemlja ili rudna bogatstva, predstavljaju osnov ekonomskog razvoja jedne regije ili države. Dunav i reke koje pripadaju njegovom slivu svakako predstavljaju prvorazredan prirodni resurs kojim raspolaže četrnaest evropskih zemalja. Iako svest o njegovom značaju postoji, od Dunavske strategije se očekuje da konačno sve zemlje Podunavlja prihvate činjenicu da vrednost resursa ove reke isključivo zavisi od izbalansiranog i odgovornog odnosa prema njoj.
Između nekontrolisanog i neumerenog zagađenja životne sredine, koje se na pojedinim delovima toka Dunava još uvek događa, i potpune revitalizacije pojedinih ekosistema, nalazi se veliki jaz koji je na prvi pogled teško prevazići. Zaštita životne sredine kao i očuvanje prirodnog bogatsva zahteva novac kojeg siromašnije zemlje podunavskog regiona kao što su Srbija, Rumunija ili
Bugarska, nemaju. Međutim, dosadašnji rezultati govore da je zajedničkom saradnjom, razmenom iskustava i konstantnom edukacijom stanovništva moguće uskladiti ekonomski razvoj sa očuvanjem prirode. Upravo u tom pravcu treba tumačiti okvire Dunavske strategije.
Koliko je Dunav zagađen? Koje su posledice ekološkog zagađenja na okolinu i ljude koji žive na obalama ove reke? Koji koraci se preduzimaju kako bi se zagađenje smanjilo? Šta je Dunavska strategija i da li je predviđena regionalna saradnja rešenje ovog problema?
SAGOVORNICI: Dmitar Žakula, Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede R. Srbije, Filip Veler, Komisija za zaštitu Dunava (ICPDR), Natali Feršelde, Koautorka Dunavske strategije za pitanja zaštite životne sredine, Milan Dimkić, Institut za vodoprivredu Jaroslav Čarni, Goran Žikić, Nacionalni park Đerdap, Branka Nastasijević, Nacionalni park Đerdap, Georg Frank, Nacionalni park Dunav-Auen.
EPIZODA 5: Znanje i obrazovanje
U svakoj državi univerziteti predstavljaju ključne tačke razvoja jednog društva. Na preko pedeset univerziteta u zemljama Podunavlja zaposleno je na hiljade naučnih radnika i studira oko 3 miliona studenata. Ovi potencijali prepoznati su Dunavskom strategijom, dokumentom usvojenim od strane Evropske komisije u decembru 2010. godine. Kao najvažniji razlog formiranja jedinstvenog naučno-obrazovnog prostora Podunavlja navodi se odnos moderne nauke i privrede jer bez naučnih otkrića nema ni budućnosti industrijskog razvoja.
Da li će Dunavska strategija povezati univerzitete regiona i stvoriti jedinstveni naučno-obrazovni prostor? Da li nauka može pokrenuti privredu jednog regiona i zaustaviti trendove iseljavanja mladih i obrazovanih? Da li je i na koji način Srbija uključena u ove procese?
SAGOVORNICI: Prof dr. Miroslav Vesković, Rektor Univerziteta u Novom Sadu, Prof dr. Srbijanka Turajlić, Profesor Elektrotehničkog fakulteta, Beograd, Johanes Han, Komesar za regionalnu politiku EU, Tatjana Pavlov, Grupa 484, Prof dr. Hristo Belov, Rektor Univerziteta Angel Kančev, Prof dr. Miroljub Mladenov, Katedra za automatiku i informacionu tehniku, Univerzitet Ruse, Prof dr. Branko Kovačević, Rektor Univerziteta u Beogradu, Prof dr. Ferenc Hudec, Rektor Univerziteta Etveš Lorand (2006-2010); Budimpešta.
