Playground produkcija, 2011.
trajanje: 5 x 30 min
Informativno–dokumentarni serijal PODUNAVLJE: FAST FORWARD» u deset polusatnih epizoda istražuje najznačajnije oblasti koje obuhvata Dunavska strategija. Kako bismo odgovorili na navedena pitanja, tv ekipa Playground produkcije obišla je najznačajnije gradove i regije na Dunavu, od izvora ove reke u pokrajini Baden Vitemberg do obala Crnog mora. Na tom putu
razgovarali smo sa brojnim političarima, ekonomistima, kapetanima, ekolozima, turističkim operaterima, brodovlasnicima, istoričarima, umetnicima, naučnim radnicima, studentima…. Vođeni osnovnim načelima ove profesije naš cilj bio je da predstavimo ”sliku i ton” budućeg makroregiona. Dokumentarni materijal koji smo snimili svedoči o postojećim razlikama među
državama, regijama i gradovima na Dunavu ali isto tako govori i o značajnim zajedničkim inicijativama i konkretnim primerima saradnje.
Ovaj projekat finansirala je Evropska unija kroz program Medijski fond u okviru evropskih integracija, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji a realizuje BBC World Service Trust. Projekat se finansira iz sredstava IPA 2008.
Projekat su podržali Fond za otvoreno društvo Srbija i Pokrajinski sekretarijat za informacije APV.
Naš projektni pristup zasniva se na ideji da je od izuzetne važnosti da se kroz medijske sadržaje javnosti u Srbiji predstave ne samo taksativni podaci o npr. broju i ingerencijama evropskih regiona, već suština moderne regionalne i decentralizovane politike kroz predstavljanje konkretnih potencijala saradnje, od koje će direktne koristi imati građani i građanke u gradovima i regijama duž Dunava.
Utisak autorskog tima jeste da u svih četrnaest podunavskih zemalja postoji velika zainteresovanost i spremnost na zajedničku saradnju. Očekivanja od te saradnje nisu mala i ona obuhvataju gotovo sve oblasti društva.
TV realizacija:
urednik: Dragan Gmizić
novinar-istraživač: Nataša Krstin
snimatelji: Silard Kovač, Saša Matijević
montažer: Čaba Polgar
organizator: Branislav Klašnja
asistenti produkcije: Vuk Vukmirović, Emil Holcer, Vukosava Nenadović
producentkinja: Sarita Matijević
Svaka emisija jeste celina za sebe i u drugom delu serijala, tokom marta i aprila 2011. na RTV Vojvodina emitovano je pet epizoda.
Epizoda 6 – Dunav, ekonomska snaga Evrope
Svakoga dana, hiljade ljudi u Srbiji suočava se sa istim problemom – na koji način uskladiti sve manja primanja sa sve većim troškovima? Treća godina globalne ekonomske krize u kombinaciji sa generalno sporim i teškim oporavkom domaće privrede rezultirale su da je u ovom trenutku prosečna mesečna plata u Srbiji jedna od najnižih na čitavom evropskom kontinentu. I dok
svako na svoj način pokušava da pronađe izlaz iz sopstvene ekonomske krize, poznavaoci globalnih tržišnih kretanja i ekonomski analitičari navode da je nastavak političko-ekonomskih integracija Srbije u EU, svakako jedno od rešenja koje može doprineti oporavku domaće privrede. U korpusu tih integracija analitičari prepoznaju i ističu značaj Dunavske strategije, nedavno
usvojenog dokumenta od strane Evropske komisije. Reka Dunav sa svojim pritokama i sistemima saobraćajnih i irigacionih kanala smatra se centralnom osovinom područja na kojem živi oko 80 miliona ljudi. Reč je o tržištu sa praktično neograničenim mogućnostima proizvodnje, potrošnje, saobraćaja i usluga. I pored relativno dobrog međusobnog poznavanja i razvijene ekonomske saradnje podunavskih zemalja, Dunavskom strategijom predviđeno je da se različitim inicijativama ovaj teritorijalni prostor još više ekonomski poveže kako bi region podunavskih zemalja postao bogata, moderna makroevropska regija u kojoj žive obrazovani i zadovoljni građani.
Na koji način Dunavska strategija može doprineti razvoju domaće energetike? Zbog čega je u centru pažnje Evropske Unije unapređenje energetske saradnje podunavskih zemalja? Da li su značajni energetski potencijali Dunava iskorišteni u potpunosti?
SAGOVORNICI: Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Republike Srbije, Miša Brkić, Politika, Ivana Kunc, Dunavska Komisija, Slobodan Mitrović, Alpina, Prof. Dr Kosta Josifidis, Ekonomski fakultet, Novi Sad, Goran Papović, Udruženje potrošača Vojvodine, Milan i Kristina Šarić.
Epizoda 7 – Energija Dunava: Zelena energija plavih talasa
Nezavisni eksperti iz oblasti energetike tvrde da se, godinama zapostavljen i u velikoj meri devastiran, energetski sistem Srbije nalazi na samoj ivici propadanja. Odnos proizvodnje i potrošnje iz godine u godinu beleži sve lošiji bilans i procene govore da bi Srbija, kao nekadašnji značajan izvoznik, uskoro mogla da postane uvoznik električne energije. Rekonstrukcijom jedne od najvećih domaćih elektrana kao što je Hidroelektrana Đerdap 1, ukupni kapaciteti svakako će se uvećati ali stručnjaci upozoravaju da je reč o malom koraku na dugom putu stvarnog oporavka. Na tom putu stručna javnost, od nezavisnih eksperata do predstavnika ministarstva, ukazuje da bi energetski potencijali Dunava svakako trebalo da zauzmu značajno mesto. Analize stručnjaka govore da region Dunava raspolaže sa značajnim izvorima obnovljive energije. Reč je o potencijalima poput – hidroenergije, energije sunca i vetra, kao i energije dobijene iz biomase. Sagovornici serijala procenjuju da finansijska sredstva koja bi se mogla obezbediti kroz projekte međuregionalne i prekogranične saradnje, favorizovanih od strane Dunavske strategije, u značajnoj meri mogu doprineti postizanju maksimalne iskorišćenosti postojećih potencijala.
Šta je Dunavska strategija i na koji način ovaj dokument može doprineti razvoju domaće energetike? Zbog čega je u centru pažnje Evropske Unije unapređenje energetske saradnje podunavskih zemalja? Da li su značajni energetski potencijali Dunava iskorišteni u potpunosti?
SAGOVORNICI: Sijka Pištolova, Balkan Energy Observer, Dejan Stojadinović, Ministarstvo energetike Republike Srbije, Vencislav Kalčev, Opštinska energetska agencija Ruse, Bugarska, Dragan Belonić, HE Đerdap 1, Prof. Dr Jovan Petrović, Pokrajinski centar za energetsku efikasnost, Milan Veljović, Generalni direktor PKB Korporacije.
Epizoda 8 – Zajednička istorija: Društvene veze običnih ljudi nasuprot političkih sukoba država
Brojne tvrđave na Dunavu nisu samo svedoci sukoba prošlosti. Dunav, iako su se na njemu sukobljavali različiti vladari i njihovi narodi, nikada nije bio samo vojna komunikacija i granična linija razdvajanja. Plavom linijom Dunava plovili su ljudi, njihovi proizvodi ali i njihove ideje. Društveni uticaj iz tadašnje evropske prestonice kao što je Beč jasno se «čitao» ne samo u gradovima u njegovoj blizine poput Bratislave, Budimpešte ili Beograda već i mnogo dalje. Fasade u gradovima na obali Crnog mora, poput Konstance u Rumuniji ili u gradu Ruse u Bugarskoj, svedoče o tim uticajima.
Sagovornici emisije ističu da bogato istorijsko nasleđe podunavskog regiona predstavlja osnov jednog političkog dokumenta koji interese i istorijska iskustva država, regiona i gradova Dunava, ne suprotstavlja već nadopunjuje!
Neka od pitanja na koja želimo da odgovorimo glase – koliko se podunavski narodi međusobno poznaju i da li bogato istorijsko nasledje predstavlja podsticaj budućoj saradnji? Šta je Dunavska strategija i na koji način ovaj dokument može doprineti daljem povezivanju ljudi na prostoru od izvora do delte Dunava?
SAGOVORNICI: Vensan Dežer, Šef delegacije Evropske Komisije u Srbiji, Gordana Karović, Aqua et archeologia, Prof. Dr Ferenc Fišer, Filozofski fakultet, Univerzitet u Pečuju, Prof. Dr Vesna Bagarić, Filozofski fakultet Osijek, Vanja Đurić, Centar za edukaciju mladih, Srđan Antić, Nansen dijalog centar Osijek, Katarina Vajdova, Kabinet premijera Slovačke, Iskra Maksimović, Turistički savez opštine Golubac.
Epizoda 9 – Bezbednost: Da li je plovidba na Dunavu bezbedna?
U svakom trenutku na Dunavu se nalazi stotinak transportnih brodova na kojima se nalaze hiljade tona različite robe. Automobili, rudne sirovine, poljoprivredni proizvodi, nafta – samo su neke od stavki skoro beskonačnog spiska sirovina i proizvoda koji putuju ovom rekom. Vrednost te robe meri se milionima evra. Ukratko, Dunav jeste ‘’kičma’’ privrednog razvoja celog regiona ali procene stručnjaka ukazuju da bi Dunav, sa daljim razvojem ekonomskih odnosa među podunavskim zemljama, mogao postati i ”kičma” organizovanog kriminala.
Da li je Dunav, kao najvažniji plovni put Evrope, bezbedan? Da li u Srbiji ima piratskih napada na trgovačke brodove i gde su pljačke najviše izražene? Na koji način pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije mogu odgovoriti bezbednosnim izazovima?
Oblast bezbednosti, kao apsolutni preduslov svih drugih aktivnosti planiranih Dunavskom strategijom, iz godine u godinu unapredjuje se nizom zakonskih odredbi, pooštrenim kontrolama brodova i posade, razmenom informacija, tehničkim inovacijama kao i medjusobnim kontaktima i vežbom policijskih jedinica.
SAGOVORNICI: Aleksandar Jovanović, Jugoagent, Ivan Milosavljević, granična policija Veliko Gradište, Zoran Dragišić, Institut za bezbednost, Vuk Dapčević, Kabinet potpredsednika Vlade Srbije, Ivan Bogojević, Granična policija, Aleksandra Gjoreska, SECI, Mihael Fastenbauer, VIA DONAU
Epizoda 10 – Zvuci Panonije: Dunav, jedinstveni medijsko-kulturni prostor
Usvojena od strane Evropske komisije u decembru 2010. Dunavska strategija trebalo bi da od svih članica EU bude verifikovana do kraja juna ove godine. Ovim dokumentom očekuje se formiranje trećeg evropskog makroregiona. Prema rečima naših sagovornka važna pretpostavka makroregionalizacije Evrope jeste pitanje svesti o zajedničkom kulturnom identitetu stanovnika makroregiona i njihovoj međusobnoj povezanosti bez obzira na nacionalne, verske, jezičke i brojne druge barijere.
Da li postoji i koje su karakteristike zajedničkog kulturnog identiteta zemalja i naroda Podunavlja? U kojoj meri se održalo zajedničko kulturno nasleđe? Da li umetnici zemalja Podunavlja međusobno komuniciraju? Iako su kulturna preplitanja i medjusobna povezivanja pokrenuta vekovima ranije i bez zvaničnih dokumenata, očekuje se da će Dunavskom strategijom pored niza različitih političkih i ekonomskih inicijativa biti ojačana i kulturna razmena.
SAGOVORNICI: Gerald Haringer, Die Fabrikanten, Kristina Dolhofer, Crossing Europe Film Festival, dr Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine, Jelko Kacin, izvestilac EU za Srbiju, Tamaš Salaj, organizator manifestacije Pečuj evropska prestonica kulture, Aleksandar Dujin, kompozitor, Kristof Usman, organizator festivala Mama Duna, Dragana Jovanović, kompozitorka, Gerfrid Štoker, Ars elektronica Linz, Nikolaus Keler, Austrijski kulturni forum Beograd
